Moj eksperiment i zadovoljstvo

[Kratkoglavi]

Pozdrav drugovi.

Sada ću vam predstaviti svoj skromni eksperimentalni vrt, koji je spontano podizan i rastao i razvijao se, bolovao i menjao se kako smo i mi sazrevali, a naša znanja rasla. Za sada su tu voće i cvetnice, a od ove godine slobodne površine popunjavamo sa povrćem. Tako da sam ovde našao savoj novi dom, a nadam se da ću u najskorijoj budućnosti napraviti dom za odgajanje svoje dece. Supruga je za, još samo da se i drugi faktori poklope.

Lokacija: Zapadna srbija, okolina Mionice, nadmorska visina oko 300 m.

Predeo je predivan, dvorište i kuća mi je u pondnožju brega prekrivenog mešovitom šumom, koja sama ulazi u moje dvorište, koje je tako postalo sastavni deo šume.

[Kratkoglavi]

Ulaz u vrt je kroz svojevrstan spontani tunel od borova, leske i smokve:

A na tu lesku sam posebno ponosan, stara gospođica (preko 30 godina) koja svake godine obilno rađa. Na imanju ima i još par stabala leske koje su neuporedivo manjeg habitusa i isključivo imaju funkciju oprašivača za Staru.

A i smokva koja već 20 godina prkosi lokalnoj klimi i obilno rađa:

A okolo narod kao narod, pokvaren kao mućak, ali ipak moj.

Help

Ponovo pročitaj upute za stavljanje slika i njihove dimenzije.

[Kratkoglavi]

U kući preko leta žive moji roditelji i tu moja deca provode ceo raspust. Tada supruga i ja postajemo vikendaši.

Nastaviću nadalje sa predstavljanjem vrta:

Zemljište u zadnjem delu vrta je bilo zbijeno i zabareno - tipičan pseudoglej. Posle prvog ašova već se nije moglo dalje, bio je sivo-plavi sloj gline jako neugosnog mirisa. U prošlosti je na toj lokaciji bio devastirani voćnjak šljive sa par gorostasnih stabala jabuke i kruške, nažalost sve su izumrle sem jedne kruške sorte "Mednjak" koja je impozantnih razmera i zajedno sa susedovom Karamankom majstarija voćka u kompleksu koji je nekad bio deo porodične zadruge, a sada je podeljen među naslednicima i tako se sitnio već treću generaciju. Obećavam da ću čim prije bolje uslikati to stablo kruške (vidi se delimično na fotografiji malo iznad bunara u desno).

Zatečena situacija je otvorila mogućnost da proverim neke metode vezane za sadnju i negu voćaka na izrazito nepovoljnoj parceli. Ali, jedno po jedno.



Na sledećoj fotki se pored moga sina vidi i šuma koja mi ulazi u dvorište i busen Čuvarkuće koja se lepo smestila na crepu od stare šupe.

[Kratkoglavi]

Kada sam konstatovao da imam ozbiljan problem sa zemljištem prva stvar koju sam uradio je bilo kopanje drenažnog kanala bubine 40 cm. Zahvaljujući nagibu terena i već prisutnim barama od gašenja kreča stvorio sam sistem 3 bare i kanala za drenažu, što ima duplu ulogu. Sa jedne strane vrši drenažu u periodu kada ima viška vlage, a sa druge u sušnom periodu voda u barama prirodno natapa zemljište jer se voda usled prisutnog sloja gline (glej-ni sloj) ne može kretati descedentno već isključivo ascedentno i po širini zemljišnog sloja. Kasnijim razgovorom sa starim ljudima sam saznao da tako nešto je postojalo i ranije, ali se vremenom zatrpalo (toliko o narodnom ne znanju). Efekat ovog kanala se video već prve godine, jer je površinski sloj zemljišta postao manje zbijen i omogućio je sadnju voća u jesen.

[Kratkoglavi]

Jabuke je posađena u blok sistemu, 8 sorti po 10 sadnica, rastojanje sadnje 3,5 x 1,5 m, vitko vreteno koje se održava u sistemu duge rezidbe ( po Lespenasse-u), održavanje zemljišta trava - malč. Potpuno organska proizvodnja. Posle par godina prilagođavanja sistem savršeno funkcioniše i pored teških uslova (zbijeno zemljište, zasena).

[Kratkoglavi]

Osnovni kosur vrta je sadnjom voćaka postavljen, sledeći zadatak jeste popunjavanje slobodnog prostora trajnicama, cvetnicama, grmovima, lozicama, povrćem, travama, pticama i drugim životinjicama. Napravljena su dva kompostera i planiram postavljanje plastenika ove godine, mada već kasnim jer me je bolest omela, ali sada sam dobro pa sledeće sedmice planiram da ponovo radim u svome vrtu.

[oli]

Jednostavno prekrasno...Posebno mi se sviđa ideja s barama koje preporučuju za organske vrtove. Da li si morao stranice i dno jama dodatno nabijati glinom?

[Kratkoglavi]

Izvinjavam se svima na odsustvu. Ali sad sam tu pa da radimo.

Moja sreća je bila u tome što je moja bara na nivou glejnog horizonta (gline) tako da nisam morao da je dodatno dodajem. Spremio sam nove fotke koje bi to dokazale. Ali najpre da se podsdetim kako se stavljaju fotografije na forum.

Nadam se da je dobro. Naime kao što vam je poznato pri svakom radu uvek postoji kontrolni organ koji pažljivo prati sva dešavanja. Ova dva gospodina su u mom slučaju u toj funkciji. Pomno prate i pomažu, ali najčešće sve rade kako ne treba.

[Kratkoglavi]

I tako ove 2012. godine zahvaljujući Pijanom tvoru organizovah malu proizvodnju povrća na okućnici. Sve je u domenu eksperimenta, ali jako zanimljivo. Aktivno pratim dešavanja. Kasnije kačim slike.
Odluka je pala kada je moja ćerkica Staša poželela da posadi lubenicu i paradajz. Odmah smo kupili po sadnicu od svake biljke (široko nema šta) i bacili se na posao. Bez kopanja samo u zemlju, i okolo malč od pokošene trave. A okolo smo pobacali semenke lubenice, pa malo dalje krastavaca, tikvica, belog kukuruza. Onda nam naša Draga dala par strukova od njenog paradaiza. I pored lošeg vremena sve još uvek raste.

[Kratkoglavi]

Sada da malo dokumentujem sa fotografijama. Unapred se izvinjavam ako ću delovati konfuzno, ali tako je to sa početnicima. Slike novog povrtnjaka put kroz vreme:

Čak je i kalemljenje uspelo, tako da od prošlogodišnjeg pupoljka poraste nova kajsija (marelica).

I za kraj malo etno motiva - Vodenica na reci Toplici:

[Kratkoglavi]

Tako vreme brže prolazi. Pritisci su sve veći na sve nas slobodne ljude, te moramo naći prihvatljive modele da prehranimo svoju obitelj i ljude koje volimo, a druge trebamo uputiti i pomoći im da nauče da biraju život. Tako se ovaj naš bedni Balkan našao na meti multinacionale koja želi sve sebi, a sve fino u oblandi. Kroz vaše delovanje dragi forumaši probudih u sebi želju da se barem malo pokrenem po principu: Dođoh, videh, pobedih. Hvala vam na tome.

Kroz male pobede postajemo bolji ljudi. Tako spasih ovaj lešnih prošle godine iz šikare, godinama je bio krčen, košen, lomljen, a sada je konačno dobio svoj dom na idiličnom početku šumarka, na šta je odgovorio najlepše što je mogao - plodom.